Ова група годинама кука да им је лоше, али кад год добију неку помоћ, кажу – „касно је, ово ништа не вреди“.
Њихова специјалност је да штрајкују и кад треба и кад не треба, али се у учионици ретко баве децом, а чешће причају о политици.
Кад их питате зашто им ђаци не знају таблицу множења, кажу – „систем је крив“.
Препознају се по транспарентима „Не може више овако“, а заправо хоће да све остане исто – само да плата скаче сваки месец.
Њих пумпамо за школу која учи децу, не партијске пароле!